Ovaj novi metod samoodbrane razvijen je na osnovu odabranih elemenata tradicionalnih dalekoistočnih borilačkih sistema, čija je efikasnost višestruko proverena i potvrđena u praktičnim uslovima, a nastao je kao plod četrdesetogodišnjeg iskustva velikog majstora – soke-a Dragana M. Filipovića. Po principu „IZ PRAKSE ZA PRAKSU“, Kyokushinjutsu predstavlja kombinaciju zahvata preuzetih iz sledećih borilačkih stilova:

  • KODOKAN JUDO i JU JUTSU – tehnike bacanja.
  • AIKI JU JUTSU – tehnike poluga i kontrole.
  • SHAOLIN CHIN NA – metodološki pristup i taktika.
  • KYOKUSHINKAI KARATE – tehnike udaraca i TAMESHIWARI metod usavršavanja razornosti udaraca.
  • SHAOLIN WU SHU – samoodbrambena upotreba drevnih dalekoistočnih oružja (fakultativni program predviđen za starije majstore).

Metodologija obuke koncipirana je tako da se vežbači sistematski uvode u svet borilačkih veština i da se postupno, kod njih paralelno razvijaju mentalno-filozofski i etički aspekti. Imperativ Kyokushinjutsu je stvaranje boraca nepokolebljivog ratničkog duha, stabilne ličnosti, visokih ljudskih i moralnih kvaliteteta.

U cilju izražavanja idejne suštine samoodbrambenog koncepta, metod je nazvan KYOKUSHINJUTSU, u čast slavnog japanskog majstora MASUTATSU OYAME, kod koga je tvorac pomenutog metoda majstorirao. Karakter KYOKU označava pojam večno – uvek prisutno; karakter SHIN predstavlja pojam realnosti – apsolutne istine; a karakter JUTSU označava veštinu sa akcentom na praktičnu samoodbrambenu upotrebnu vrednost. Tako se KYOKUSHINJUTSU opisno može definisati kao: „SAMOODBRAMBENA BORILAČKA VEŠTINA PREDVIĐENA ZA ADEKVATNO REAGOVANJE U UVEK PRISUTNIM, POTENCIJALNO OPASNIM, REALNIM SITUACIJAMA“.